Mamac
blenton | 09 Decembar, 2008 13:25Na muljevitom dnu lezao je veliki brkati som. Sa mirom koji dolikuje velikoj ribi posmatrao je svet oko sebe i merkao plen. I, pojavi se jedan mali, sladak, vise poslastica nego obrok. Zgrabi ga. Umesto slasti, oseti bol... Udica. Mamac je bio drugaciji nego sto je navikao, ali se lako otkacio. Uskoro, novi plen, slican prethodnom, i opet mamac, i opet udica. Shvatio je da ga neko peca. I resio da se igra. Bezbroj vabilica je padalo ka njemu. On ih je gutao i vestinom iskusne ribe izbegavao da bude upecan. Ponekad bi dozvolio da bude zakacen, iz puke zelje da zabavi pecarosa. Znao je da je lovac samo jedan - po stilu i po mamcima. Igra je trajala. Som se sjajno provodio, verovatno i pecaros koji mu je vec postao drag. Cak je bio srecan sto moze da ga zabavi. Kad se vec navikao na mamce i udice, pojavio se veliki plen. Ozbiljan zalogaj koji mu se neobicno dopao. Da li zbilja nije video ili nije zeleo da vidi da je to mamac ispod kojeg se krila opaka udica, nije ni vazno. Zakacio se. Neopisiv bol prostrujao je njegovim telom. Ogromna udica se duboko zabila. Bacakao se zbunjen, ne verujuci. No, on je recna neman i zna razne trikove. Pokidao je strunu i zabio se u mulj. Mislio je da nešto znaci lovcu. Bio je razocaran. Udicu je pazljivo otkacio. Rana je bila velika i bolna. Zarastala je sporo. Ostao je oziljak, kao uspomena i opomena. Mamci su i dalje padali prema njemu, ali on se vise nije obazirao. Onda se jednog dana digao iz mulja, prepustio reci i otplivao dalje ... Mislite o tome...
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
Nesto najlepse...
blenton | 04 Decembar, 2008 15:07
Evo me ponovo nakon dugo, dugo vremena. Poprilicno sam bio zauzet i stvarno nisam stizao bilo sta da napisem ali danas moram, mora iz mene da izadje ta radost i sreca i da je podelim sa vama.
Radi se o sledecem... Pre nekoliko godina sam upoznao NJU, bas na ovaj dan... Toliko slucajnosti mi se nikada nije dogodilo u zivotu kao tog dana. Upoznali smo se na neobicnom mestu u neobicno vreme i spojili nas ljudi od kojih smo to najmanje ocekivali. Nikada je pre toga nisam video ni naslutio da postoji iako smo relativno blizu stanovali i druzili se sa istim ljudima, izlazili na ista mesta slusali istu muziku, voleli ista jela i uostalom sve nam je bilo isto. Slucajnost je bila neverovatna, usla je i svi su zanemeli pogledali smo se, sve je stalo...vreme, muzika... kao da se svet zaustavio na trenutak da bi nam dao neki tajni znak. Tada sam prvi put u zivotu izgovorio da ce ta nepoznata (do tog trenutka) devojka biti moja supruga. Iako sam krenuo kuci u trenutku sam promenio plan i ostao sasvim slucajno sa njenom (i mojom)drugaricom sve dok nije trebala da krene kuci. Naravno nije mi dala broj telefona, da ne bude zabune.
Naprotiv, podigla je visoki zid oko sebe sa bodljikavom zicom i strujom u njoj. Blizila se noc, morao sam da je cujem a nisam znao kako. Kako to da izvedem. Pronasao sam broj ali nisam imao snage da joj se javim. Da li je bio pravi trenutak... Mucila me je...Nakon nekoliko bezuspesnih pokusaja ipak sam je dobio, pao mi je kamen sa srca kada sam je cuo kako se smeje, bilo joj je drago da sam nazvao, da sam pronasao broj telefona na neverovatan nacin, da sam svasta uradio da bi dosao do NJE. Sve je dobro pocelo...Poceli smo se druziti i beskrajno dugo pricati preko telefona dok me jednog dana nije nazvala i rekla mi nesto strasno.Nesto sto ni u snu nisam ocekivao. Vise ne mozemo ni da se cujemo ni vidjamo... Vracam se u Beograd... Sve ladje su mi potonule, nebo se smrklo, dan vise nije svitao a ptice nisu pevale... Postovao sam njenu odluku i dogovor, vise se nismo culi ni videli.
Prolazili su dani, nedelje... Nije mi izlazila iz glave, srca...Bozic je...Nisam vise izdrzao, morao sam da je cujem i da joj pozelim srecan Bozic. Zazvonio joj je telefon, javila se... Smejali smo se dugo, dugo. Priznala mi je da joj neverovatno nedostajem, da ne moze da zivi bez mene i da se moramo videti sto pre. Dolazio sam u zemlju za par dana i od tada se ne odvajamo... Ubrzo se preselila kod mene, vencali se i volimo se kao niko i nikada.
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (13). Trekbekovi:(0). Permalink
Muzika
blenton | 10 Decembar, 2007 09:55
Da li postoji život bez muzike,ili možda da drugačije definišem...da li možete da zamislite svoj život bez muzike? Ja lično ne mogu da ga zamislim. Muzika me inspiriše, budi i održava... Još u davna vremena ljudi su svirali, pevali i improvizovali sve zbog nekog ugođaja, da li sebi, bogovima ili možda nekoj dragoj osobi. Meni su najiskrenije i najlepše ljubavne teme i pesme...možda zato sto me podsećaju na NJU...
-
Djordje Balašević - Kao talas
Negde se pipnu nasi mali svemiri
kada vec pomislim da spavas
Zasumi saten, tama se uznemiri
i kao talas naidjes.
U skoljke tvoga pupka leto zimuje,
tu cuvas mrve sunca za nas.
Sa tvojim dodirom se ceznja rimuje
dok kao talas nadires.
I nista vise nije vazno,
lice sveta zlobno i lazno se raspline za cas.
I nitko vise nije bitan,
svi su pesak prezren i sitan.
Pesak ispod nas.
Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst.
Niz tvoje sapi zvezda pala.
Zalud te privijam uz sebe ko uz krst.
Ti kao talas izmices.
Ostavljas slane kapi bistre
i jato dobre mirise Istre po sobi razvijas.
Ostavljas varljiv zalog pene u srcu ove napukle stene
koju razbijas.
I nista vise nije vazno
lice sveta zlobno i lazno se raspline za cas.
I nitko vise nije bitan,
svi su pesak prezren i sitan
Pesak ispod nas.
Ili možda ova pesma...
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink
Buđenje
blenton | 28 Novembar, 2007 14:06Eh buđenje... Ni sam ne znam da li želim da se probudim ili je možda bolje da ostanem da sanjam. Sinoć sam tako lepe snove sanjao da sam se totalno razočarao kada sam se probudio.Povratak u realnost zna da bude neprijatna, bolna i poprilično nezgodna. Taman kada mi je bilo najlepše jedan zrak sunca se probio kroz roletne i vratio me u stvarnost. U neverovatnu stvarnost. Još jedan naporan dan je ispred mene...proći će...nadam se brzo.I kada prođe današnji dan dolazi nam čuveni 29.XI. Nekada poznat kao DAN REPUBLIKE od sutra ce biti poznat po poseti ekipe B92 a pre svega Gorice i Dragana Subotici.Koliko smo ih samo čekali, što bi neki rekli "ko ozebli sunce". A da li će nas oni ogrejati u to ne sumnjam.Greju nas svaki dan...i ne samo što nas greju nego i svima nama koji ustajemo rano ulivaju redovnu dozu smeha, optimizma i drugačije Srbije...Jedva čekam sutra... Idem da spavam, možda brže prođe dan ;-)
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink